NIDŽARINE medalje za hrabrost i humanost
Ševko Kadrić
Ehlimana i Nidzara, sestre i ljubav
Život porodice Bašić iz Varnama u Švedskoj, febroara 2008. godine postaje noćna mora. Tridesetogodišnjoj supruzi i majci Ehlimani ljekari saopštavaju da joj je funkcija bubrega oslabljena i da mora početi sa dijalizom, prebacivanjem fukcije na aparate. Dok su joj operativno unosili kateter u tijelo, imala je vremena da razmišlja o svemu onome o čemu ne razmišljamo dok trčimo za mnogo čim što nam je od zdravlja preće. Naumpala joj ranija prehlada i upala bubrega koja nije na vrijeme i kako treba sanirana, povremeni bolovi... svašta joj naumpadalo dok je svaku noć priključivana na aparate i tako po osam sati, dan za danom, skoro cijelu godinu. I tek kad se i na novi životni ritam počela privikavati a ono opet komplikacije, jednu noć u hitnoj završila zbog gušenja, ljekari rekli dobro da je stigla na vrijeme ali i predlagali transplantaciju ako se donator pronađe.
Vijest o mogućoj transplantaciji krenula porodicom i prijatlejima. Muž, a ko bi drugi, prvi bubreg ponudio, onda prijatlejica Nisveta Kolašin, Zilha Mukanović, sestra Nidžara Zejnalagić. Ljekarima se sestra učinila najprikladnija.
«Zašto ti, ti si mlađa, djeca ti mala?», pitala je Ehlimana.
«Ne mogu ja biti sretna kad tebe gledam takvu», rekla joj Nidžara, odlučna, sretna da sestri može pomoći.
Ljekarskim pretragama se ispostavilo da su im krvne grupe različite ali da može. Onda uslijedili razgovori sa stručnjacima, psiho fižičke pripreme sve do 26 marta ove godine, kad je na Univerzitetskoj klinici u Geteborgu obavljena transplantacija.
«Taj dan sam bila nervozna, tužna, na sebe nisam ni pomislila, znala sam da i ako operacije ne uspiju meni ne gine dializa, sestre mi bilo žao, šta ako nedo Bog», govori danas Ehlimana, puštajući suzu od radosti, za sestru, pravu pravcatu.
Kad se probudila doktor Cahlin je pomilovao i čestitao: «Ti spavaš a bubreg radi li radi», šalio se čudeći se prirodi i sestrinu bubregu koji je već tu noć litre i litre tekućine u organizmu pospremao vraćajući osmjeh na Ehlimanino lice.
«Kako je sestra?» bilo prvo što je doktora pitala.
«Dobro, oporavlja se», rekao joj utješno.
Tako i bilo, poslije operacije obje prebačene kućama na oporavak, da ih djeca i muževi njeguju. Nidžari Univerzitetska klinika uručila zlatnu medalju za hrabrost i humano djelo, njoj osmjeh na sestrinu licu bio više od medalje.
«Mi znamo što si ti bila u bolnici», šaputale joj Ilma i Elma, donoseći mami mlake napitke. Majka ih čas rukama čas očima milovala.
«Sestre treba da pomognu jedna drugoj», šaptala djeci, sestrama.
Danas se sestre vraćaju svakodnevnim životnim poslovima, čuvajući porodice čuvajući jedna drugu, sve rijeđe odlaze na kontrole dok i to postane prošlost.
«Svi slave po jedan rođendan, ja dva 13 novembra kad sam se rodila i 26 mart kad su me sestra i doktor Cahlin u život vratili», govori Ehlimana na sestru ponosna.
Selam i dobar dan .Ja nemam rijeci za ovo samo suze same teku ,toliko sam srecna sto sam uradila sreci nema kraja.Kada gledam moju seku srce mi je puno od srece hvala dragom Allahu DZ.S. da nam je bio na pomoci .I kazem opet bi to uradila ne samo bubreg vec i srce ako bi trebalo.Seko voli te tvoja seka Nidzara.A vama Sevko hvala za ovo.
Neka vam dragi Allah podari mnogo zdravlja, srece i ljubavi...
Hvala Allahu sto je sada sve OK sa vama, a zatim hvala ljekarima i svim ljudima koji su vam pomogli da sve bude dobro.
Alen
Selam za vas Alene .Hvala vam na ovim rijecima i da i vama dragi Allah podari zdravlje srecu i sve sto pozelite..Ja nemogu opisat moju srecu i zahvalnost prvo dragom Allahu sto nam je bio na pomocu a zatim ljekarima jer su stvarno bili divni ,razumljivi i sve pohvale im idu od sveg srce mog.Molila bih sve ljude ovog svijeta da pomognu svojim dragima jer nista nije vrijednije od jednog zivota da se spasi..Ja zahvaljivam svaki dan dragom Allahu sto sam mogla da pomognem svojoj sestri i da joj podari dragi Allah dok ima vijeka da joj i moj halal bubreg bude hairli i zdrav i da funkcionise bez jednog jedinog problema..
